Saša Matić: Beograd zaslužuje dobar koncert

Pevač narodne muzike Saša Matić održaće koncert 28. marta u Centru „Sava“. O kolegama koje će ugostiti to veče na sceni ne želi da govori, jer, kako kaže, onda neće biti iznenađenje. Matiću će ovo biti treći koncert u prestonici, a prvi posle devet godina.

– Ove godine slavim desetogodišnjicu karijere i želeo sam da to proslavim na lep način. Beograd je to zaslužio, jer mi je njegova publika mnogo dala. Odlučili smo se za Centar „Sava“, uprkos tome što imam veliku želju da pevam u „Areni“. Ovi izbori su sve poremetili, pa će „Arena“ morati da sačeka – rekao je Saša na početku našeg razgovora.

Kao apsolutnom „sluhisti“, smeta li vam ko se sve probija na našoj estradi?

– Nemam toliko vremena da mi takve stvari smetaju. Šou biznis je kao i svaki drugi biznis, ima nas raznih. Neko taj posao radi dobro, neko ga radi osrednje, a neko loše, a opet, svi za sebe misle da ga rade najbolje. U poslednje vreme pojavilo se dosta dobrih vokala, pogotovu u emisijama „Ja imam talenat“, „Prvi glas Srbije“ i „Zvezde Granda“, i njih bi trebalo podržati. E sad, ovi gori se sami bore za svoje mesto pod estradnim nebom. Nema razloga da mi takve stvari smetaju, nemam neprijatelja. U krajnjoj liniji, ako mi se nešto ne sviđa, promenim kanal, bar izbor postoji.

Da li su dobar glas i kvalitetna muzika dovoljni za uspeh?

– Ima tu mnogo faktora. Osim dobrog glasa i talenta, naravno, mora da postoji i krvav rad da bi neko bio u samom vrhu. Svakako, čovek mora da ima i malo sreće, da ga Bog pogleda.

Ima li smisla izdavati albume u današnje vreme?

– Smatram da, ako baš neko mora da objavi singl, treba to da uradi, ali posle toga mora da snimi album. Izdavanje albuma je, prema mom mišljenju, oličenje ozbiljnosti. Svaki ozbiljan pevač bi trebalo da uradi makar jedan album na dve do tri godine. Da sam karijeru bazirao na singlovima, ne bih mogao da držim koncerte.

Često vam postavljaju pitanje zašto vi i vaš brat Dejan niste uradili duet?

– Za sada ne razmišljam o tome, jer imam druge planove. Kada je Dejan u pitanju, samo treba da se nađe dobra pesma i odmah ćemo realizovati tu saradnju.

INTERVJU: Željko Joksimović: Nisam plagijator, vratiću Evroviziju u Beograd!

– Pitanje da li je moja pesma plagijat deplasirano je od prvog trenutka. Nikada nisam krio da bih voleo da Beograd bude domaćin Evrovizije 2013. godine – poručuje ŽELJKO JOKSIMOVIĆ, i objašnjava zašto je izabrao verziju pesme „Nije ljubav stvar“ na maternjem jeziku

Željko Joksimović ove godine po drugi put će predstavljati Srbiju na takmičenju za pesmu Evrovizije. Krajem maja u azerbejdžanskom Bakuu pokušaće da, posle srebrnog “Laneta”, dođe do samog kraja i “pozlati” pesmu “Nije ljubav stvar”, koju je nedavno predstavio publici u dve verzije, na srpskom i engleskom jeziku.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs Joksimović govori o tome zašto je birajući između te dve verzije izabrao onu na maternjem jeziku, kako je reagovao na govorkanja da je pesma plagijat, ko su njegovi favoriti na Evrosongu i da li će mu supruga Jovana praviti društvo u Azerbejdžanu. Konačno, veruje li u to da će pet godina nakon trijumfa Marije Šerifović vratiti Evrosong na ove prostore…

Kladionice te već svrstavaju među favorite. Misliš li da možeš da vratiš Evroviziju u Beograd, ali ovog puta ne kao voditelj?

– Kladionice nikad nisu bile pouzdan parametar za krajnji rezultat, posebno ne u ovom periodu, kad je ostalo još mnogo vremena do polufinala, a nadam se i finala. Naravno, lepo je čuti da je pesma dobro prošla kod publike na praktično prvo slušanje. Od početka nisam krio da bih voleo da Beograd bude domaćin Evrovizije 2013. godine, što je i logično s obzirom na to da sam bio drugi u Istanbulu. Ali, ne opterećujem se mnogo, videćemo šta će biti.

Da li si preslušao ostale pesme? Ko je tvoj favorit?

– Upravo ih preslušavam, do sada nisam stigao, jer sam imao mnogo obaveza oko prezentacije moje, tj. naše pesme. Zasad je moj favorit kompozicija “Nije ljubav stvar” (smeh). Zaista, mislim da Srbija ove godine ima kvalitetnu pesmu, koja se izdiže iz evrovizijske mase.

Kako ti se dopala kompozicija Ramba Amadeusa “Euro-neuro” i spot sa magaretom?

– U Rambovom je stilu. Originalna.

Kada su podrška i glasanje u pitanju, obično se grupišu Skandinavci, bivši SSSR… Očekuješ li podršku iz zemalja regiona, ima li nekih nagoveštaja o tome da bi “Nije ljubav stvar” mogla biti regionalni favorit?

– Iz naše “balkanske bašte” ove godine u Bakuu će se predstaviti zaista dobro poznati muzičari. Glasanjem će, nadam se, komšije podržati našu sličnost u muzičkom ukusu, a svakako da bih bio zadovoljan da budem, kako kažete, favorit i u regionu.

Kako si reagovao na medijske prozivke da je pesma plagijat “Koldpleja”, “Šreka” i drugih?

– To pitanje je za mene bilo deplasirano od prvog trenutka.

Violinijski uvod, priznaćeš, prilično liči na onaj grupe “Koldplej”?

– Bez komentara.

Šta te na kraju opredelilo da nastupiš sa srpskom verzijom pesme, reakcije publike, zov maternjeg jezika ili nešto drugo?

– Dogovor tima nakon analize evrovizijskih potreba i tendencija. A tu je i činjenica da srpska verzija zvuči emotivnije.

Zna se da veliki udeo u uspehu svake naše pesme imaju glasači u dijaspori. Kako misliš njih da aktiviraš?

– Promotivna kampanja usmerena je svakako na naše ljude u dijaspori, gde će veliku ulogu odigrati RTS preko svog satelitskog programa. Tu su, naravno, i sve prednosti koje danas pružaju nove tehnologije i društvene mreže.

Topalko: Ćerka mi bira pesme za album!

Pevač je objasnio ko mu je najbolji savetnik u biranju pesama i pričao o odnosu sa ćerkom Helenom…

– Helena je moj stručni savetnik, jer znam da će ona pesma koja se njoj svidi biti hit – rekao je Topalko u emisiji „Ekskluziv“.

On je takođe rekao čime bi voleo da se bavi njegova ćerka.

– Voleo bih da bude voditeljka ili glumica, ali ne i pevačica.

Mala Helena se složila sa tatom i rekla da nikad ne bi volela da se bavi pevanjem, jer vidi kroz šta prolazi Milan.

izvor: www.FOLKOTEKA.org

Intervju: Saša Matić: Prvo koncert, pa onda sin

Polako, sad sam zauzet nastupom u Sava centru, možda malo kasnije poradim na trećem detetu

Spremite se!
– Beograd je moj i mnogo mi je dao, pa želim da koncert povodom 10 godina moje karijere bude u skladu s tim – spektakularan!

Ovo u razgovoru za Kurir kaže Saša Matić uoči velikog solističkog koncerta u Sava centru 28. marta. On priznaje da pred nastup u prestonici oseća blagu pozitivnu tremu.
– Pravimo spektakularan događaj za pamćenje, zato ima treme. Trudimo se da sve to bude kako treba.

♦ Zbog čega ste se odlučili za Sava centar, a ne za Arenu?
– Sava centar je malo intimniji, a i ja sam nekako intimniji s publikom. Arenu ću ostaviti za neki drugi put. Inače, u Sava centru neće biti samo jedan koncert, već više uzastopnih.

♦ Nedavno ste napunili zagrebačku Cibonu. Da li vam je to bila „generalna proba“ za Beograd?
– Može se reći da je koncert u Ciboni bio jedan zadatak, da znam šta treba da uradim u Beogradu! U stvari, Zagreb je 17. februara mene zaista prihvatio kao svog. I uopšte, neki momenti na tom koncertu bili su za infarkt.

♦ Ko će vam biti gosti na koncertu?
– Neću ih otkrivati, jer želim da to bude pravo iznenađenje. Dejan Matić neće biti zato što je na putu, mislim da će biti u Sarajevu u to vreme. Tako je kako je! Ali mogu obećati da će gosti biti zaista dobri.

♦ Da li će JK biti jedna od njih?
– Ponavljam, ne bih ništa da otkrivam, da ne pokvarim utisak onima koji planiraju da dođu na koncert. Biće mnogo lepih stvari. Dvadeset četiri muzičara na sceni, angažovani su i plesači, urađena je scenografija… Zaista vredi doći i mislim da se niko neće pokajati!

♦ Koga očekujete u prvim redovima?
– Bolje me pitajte koga ne očekujem. Toliko me kolega zvalo da ne mogu izostaviti nikoga, a pošto su u pitanju sreda i četvrtak, verovatno će većina od njih moći da dođe! To mi mnogo znači, jer je to veliko bogatstvo.

♦ Imate suprugu i dve ćerke. Priželjkujete li sina?
– Polako, videćemo! Sad sam preokupiran koncertom, možda kasnije poradim na trećem detetu. Sasvim sam zadovoljan svojim životom i karijerom.

♦ Požurujete li Dejana da si i on oženi?
– Niko ni mene nije požurivao, niti je meni neko sreću krojio, tako da je i on svoj čovek. Jesam brat, ali nemam pravo da se mešam u to.

♦ Da li je na estradi moguće imati prave prijatelje?
– Mislim da je moguće, barem ih ja imam. Ne bih da ih nabrajam, da ne bih nekoga slučajno izostavio. Zaista ih imam. Ali ima i onih s kojima sam samo na „zdravo“. A zaista je malo onih s kojima ne razgovaram.

Svuda sam omiljen!

♦ Kako gledate na to što vas smatraju omiljenim srpskim pevačem u Hrvatskoj?
– Omiljen sam svugde gde se slušaju moje pesme. Sve moje pesme su dobrodošle i ovde, i kod Hrvata, i u Bosni, Makedoniji, Sloveniji i bilo gde u Evropi ili u svetu. Ne bih to da razdvajam! Kosmopolita sam u duši i moja publika je moja publika, to su ljudi koje volim i koji vole moje pesme. To je cela priča.

Intervju: Kemal Monteno: Jedva čekam opet da pevam

Kemal Monteno, legenda jugoslovenske muzike, uspešno se oporavlja nakon infarkta koji je doživeo 31. decembra. Slavni kantautor u ekskluzivnom intervjuu najavljuje povratak na scenu, koncerte u Srbiji i optimistično nam pevuši svoj hit: “Vratio sam se, živote, oter’o sam dane sive, imaš li za mene još lepote, vratio sam se opet među žive”.

Po glasu i raspoloženju reklo bi se da vam je zdravlje mnogo bolje.
– Dobro je… spolja kad se gleda (smeh), a iznutra bolje da ne zavirujemo. Sa bubrezima nešto nije u redu, idem na tu dijalizu. A srce mi je sada, valjda, dobro. Hodam tamo-vamo…

Počeli ste i da pevate. Imate li snage?
– Imam i snage i volje. Probao sam nedavno u Rijeci na koncertu Radeta Šerbedžije. Otpevao sam dve-tri pesme i vidim da mi ide.

Jesu li vam bubrezi stradali kada ste imali infarkt ili..?
– Taj problem dugo postoji. Zbog visokog šećera su mi stradali bubrezi. Posle infarkta i operacije, i srce mi je dobro, radi, i šećer mi je pod kontrolom, ali bubrezima nema spasa. Šta ću… idem na dijalizu i čekam da me stave na listu za transplantaciju bubrega.

Prijatelji kažu da ste preterano puno radili i iscrpljivali ste se i da vam je to ugrozilo zdravlje?
– Šta ću, moram. Velika porodica, svima treba… Moram da radim. Nego, kako je u Beogradu?

Lepo je, došlo proleće.
– Joj, jedva čekam da dođem. Imaću nastupe u aprilu, maju i junu. Eto, imao sam zakazane koncerte za 8. mart u Subotici, posle u Novom Sadu… ali eto, desio mi se taj infarkt, pa operacija… Ne može čovek sve da isplanira. Ali sve sam jači, ide nabolje. Jedva čekam da ponovo izađem pred ljude i zapevam.

Kako ste vredni!
– Nego šta! Ne pada mi na pamet da se predam. Znaš kako u partizanskim filmovima kažu: ruke uvis! Diži ruke! Predaj se! E, ja niti dižem ruke niti se predajem. Taj film kod mene nećete gledati.

Dok ste ležali u bolnici, svakodnevno su vas prijatelji zvali i obilazili.
– Stvarno su me svi zvali, dolazili… Čovek i ne zna koliko ima prijatelja dok se ovako nešto ne desi. To mi je mnogo značilo i davalo mi snagu. U toj situaciji kada bespomoćno ležiš u bolničkom krevetu, stvarno ti ništa ne treba osim pažnje i ljubavi dragih ljudi. A i kad bolje pogledaš, šta čoveku inače u životu treba više od toga?

I zaslužili ste. Šerbedžija kaže: “Naravno da ima problem sa srcem kada ga je celoga života svima davao!”
– (smeh) Jeste, jeste… (smeh). To je rekao Šerbedžija.

Kada čoveku život visi o koncu pa se iščupa, gleda li posle toga drugačije na život i na svet oko sebe?
– Ma, ne. Isto gledam kao što sam gledao, isto sve radim, isto se ponašam… Nema promena.

Vredan čovek
Kemal kaže da ne planira da uspori i da se više odmara. „Dok trčiš – živiš, kad staneš – gotov si. To ti je kao kod sportiste koji svakodnevno trenira pa najednom stane. Ne valja to. Ako stanem, piši gotovo. Kada sam izašao iz bolnici, bio sam u Opatiji na oporavku, sad sam u Zagrebu, spremam se da idem u Sarajevo, posle ću do Srbije i tako…

Mia Borisavljević: Bolje je imati dobrog komšiju nego muža!

Lepa folkerka koja je nekada pevala u crkvenom horu, priznaje da retko prilazi šporetu, da su joj fetiš posteljine i da najviše udvarača ima u Crnoj Gori, ali da ne može da zamisli da s jednim čovekom živi do kraja života.

U poslednje vreme oko Mie Borisavljević često se dizala medijska prašina. Najpre se pisalo da je dobila batine od dečka i da ga je zbog toga ostavila, pa da je bila na Tajlandu s Marinom Visković, a onda je usledio spot „Sudbino, moja sudbino”. Najveće interesovanje izazvala je njena haljina boje kože koju nosi u tom spotu i pitanje da li je ispod nje imala veš. Zato smo rešili da posetimo seksi folkerku i da uz kaficu pretresemo razne teme.

Traženje njene adrese je potrajalo, stan u kome živi zavučen je u naselju na periferiji Beograda kao nekad partizanske bolnice u šumama. Dočekala nas je širokim osmehom i širom otvorenim vratima.

– Sad sam malo daleko od centra. Hajde uđite, niste mnogo lutali? U ovom stanu sam godinu i po dana, pre sam stanovala preko puta osnovne škole u centru grada i nisam mogla da spavam od buke. I nisam nigde mogla da parkiram auto. Ovde je dobro, stan je inače od mog menadžera, ja sam podstanar.

Letimični pogled na stan na dva nivoa uverio nas je da je baš komforno. U donjem „tri u jedan nivou” — kuhinja, trpezarija i dnevna soba, a na gornjem — spavaća. Svaki nivo ima svoje kupatilo. Tu su i prilično strme stepenice.

– Hoćete sokić? Kupila sam koka-kolu zbog vas, ja ne pijem gazirano. Skuvaću vam tursku, a našu kafu. U kafićima pijem espreso, a kod kuće tursku. Pre bih pojela kolač nego da popijem nes kafu – rekla nam je domaćica.

Ne možemo da kažemo da Mia baš vrhunski sprema kafu, ali joj ništa nije ispalo iz ruku, nije joj iskipela voda, setila se i šećer da stavi. Ipak:

– Nešto mi je tanka kafa… Kafa je takva kakva je, nema žalbi. To sam namerno uradila, da ne budem kandidat za udaju.

Mi mislimo da bi joj momci oprostili lošu kafu, a Mia reče:

– Nije to baš tako. Za posao koji radim poželjno je da sam lepa, ali tu su i predrasude, da ništa nisam zaslužila, da zbog lepote ne treba da se mučim, a onda to izaziva mržnju kod drugih ljudi.

Ili „prvi stepen ludila”?

– Mislite na moj spot? Što je najgore, moj prvi spot niko ne pamti, bio je smeran i čedan, a drugi, koji se zove „Prvi stepen ludila”, bio je šokantan. Posle albuma u koji sam uložila mnogo para i nade reakcije nisu bile nikakve. Volim da me ljudi vole ili da me mrze, ne volim ravnodušnost. Zato je drugi spot smišljen tako da ja kao gola šetam autoputem, bio je tu i kafić, teniski teren, ljudi koji se zgražavaju. Ljudi me pitaju hoću li opet biti gola u spotu. Bilo bi glupo. Imala sam posle toga dosta hitova, duet s Anabelom, četiri singla, spot s Dejanom Milićevićem, sada „Sudbino, moja sudbino”.

U tom najnovijem spotu od smernosti i čednosti nema ni traga, tu su tompus, vradžbine, valjanje po krevetu, haljine koje obećavaju i veš koji se ne vidi golim okom. A da li ga je imala? Umesto odgovora, dobili smo samo zagonetan osmeh koji otprilike znači „kako god vam odgovara”.

Mia nam je otkrila i da zna sve da sprema u kuhinji.

– Znam, ali neću, to jest nemam za koga da kuvam! Kad spremim i stavim na sto samoj sebi, ne mogu da jedem. Ne mislim da je kuvanje filozofija, niti da ja treba da zavijam sarme, ali kad sam gladna, pre ću otići u restoran ili pekaru nego da tri sata provedem kraj šporeta. Preko puta mene je restoran domaće hrane, tako se snalazim, a tu je i „potrčko”.

Na pitanje o njenom dečku pokušali smo da stignemo zaobilaznim putem, preko Crne Gore, gde Mia rado i često gostuje.

– Đetići me vole, super reaguju na mene, našli smo zajednički jezik. Čekaj da ti pročitam poruku koju sam dobila… Ima jedna: „Ja se tebe sviđam, a ti mene?”. Bila je i jedna kao „ljepota u boga majke”.

Kako dečko reaguje na takve poruke?

– Znam da to svakoga zanima, ali ja sam vrlo škrta na tu temu.

Ipak, rekla nam je kako zamišlja brak.

– Ne ličim na žensko jer nikad nisam razmišljala kako ću izgledati u venčanici, ni zamišljala svoje venčanje, ni sebe sa šestoro dece, niti da ću živeti s mužem do kraja života. To ne znači da ne želim da imam decu, ali brak kod mene ne funkcioniše kao mi živimno na jednom mestu zauvek. To mi liči na cirkus.

Ipak, devojci samoj u stanu, dešavaju se i nezgode, naročito kada ima visoke, a neobezbeđene stepenice. Srećom, ima i komšiju, pored kojeg joj muž i ne treba, bar za kućne majstorije.

– Jednom sam pala niz stepenice, a kad sam lupila i viknula „joj”, komšija se stvorio ovde za 20 sekundi.

Znači, komšija drži uvo u pripravnosti, prislonjeno uza zid?

– Super je komšija, majke mi, nema ženu. Dobar je za popravke.

Pomenutim opasnim stepenicama popeli smo se da vidimo gde Mia spava. S kim, nismo saznali. U sobi u potkrovlju je ogroman francuski krevet, ludi tapeti na zidu, garderober i koferi.

– Prostor je taman za jednu osobu. Sve sam ja tako napravila, prva sam u ovom stanu. Obožavam posteljinu, ne znam koliko imam kompleta i stalno ih menjam. Kad uveče zatvorim vrata posle ludnice napolju, onda mi je lepo u krevetu. Imam posteljinu na cvetiće, ljubavnu sa srcićima, romantične sa Sarom Kej. Imam i neku „versaće”, sramota me da je stavim sada za slikanje.

Je li crna sa zlatnim aplikacijama?

– Ne, crna sa srebrnim.

Tapeti su u tonu s posteljinom, pa smo pomislili da i njih menja kad i posteljinu, ali to se ipak ne dešava.

– Imam tamo četiri, ovde dva kofera, sklonila sam ih zbog vas. Oni stalno stoje tu jer jednu garderobu vadim, a drugu stavljam. Ali ja to volim. Prijatelji me zezaju da mi je mašina za veš kućni ljubimac, ona radi 24 sata dnevno. Ima programe kad pišti, plače, svira, uvek znam šta joj je. Ako se njoj nešto desi, poludim.

Nađe se u sobi i poneka igračka, tu je majmun koji se valja od smeha, ali i tašnica srce, vredna 350 evra, i u najudaljenijem uglu, ispod TV-a, figura žabe. Prema feng-šuiju, stoji na pravom mestu, na onom koje donosi pare.

Mia je već osam godina student, a stigla je do druge godine studija.

– Iz Valjeva sam došla posle srednje škole, upisala Megatrend, završila prvu godinu pre osam godina i nisam se makla od tada. Počela sam da pevam i morala sam da odlučim čemu ću se posvetiti 100 posto. Fakultet je pao na drugo mesto. Od 2008, kad mi je izašao album, više sam nego zadovoljna karijerom. Jeste da nema spavanja, ništa nije konačno i sve što sam ostvarila sama sam uradila. Moram da radim na sebi, na karijeri, pesmama, ličnosti, jer ovo nije ni tri posto od onog što želim da postignem.

Svi koji su propustili da je vide „golu” u gorepomenutim spotovima, upoznali su je u VIP „Velikom bratu”.

– Boravak u Kući pomogao mi je da postanem poznatija, ali ne i na reputaciji, jer su ljudi imali drugačije mišljenje o meni zbog onog skandaloznog spota. Mislili su da sam raskalašna, da šetam gola ulicama. Taj rijaliti pokazao je nešto drugo, bila sam onakva kakva jesam, ne možeš da se foliraš 30 dana, i to se ljudima dopalo. Po izlasku iz Kuće sačekalo me je sve i svašta napolju. Posledice sam nosila na nogama, imala sam poremećaj hormona, što je normalno zbog stresa, ali sam tada izbacila i „Ženskaroša”. Pesma je i danas hit.

Priču smo nastavili o Valjevu, njenom rodnom gradu.

– Moja majka bila je mis 1979. godine u Valjevu, a ja sam ista majka. Mene ne privlače izbori za mis jer sebe ne doživljavam tako, više sam kao dečko, mislim da sam predebela za to.

Na tu njenu opasku našem fotografu omakao se uzdah.

– Nema on šta da kaže, sve ja vidim. Treniram stalno, još od srednje škole, ovde sam imala ličnu instruktorku i spartanske treninge, kao da sam se spremala za Olimpijadu u Londonu. U Valjevu sam išla u muzičku školu, pevala sam liturgije u crkvenom horu. Svirala sam i violinu, ali izabrala sam pogrešan instrument. Meni su po temperamentu bili potrebni bubnjevi. Violina je mnogo nežna, pucale su strune na sve strane.

A kad ode u Valjevo, mora da prilagodi svoj repertoar suptilnom muzičkom ukusu svojih sugrađana.

– Na nastupima u Valjevu ne mogu da pevam sve što i u Beogradu, da ne pričam o dijaspori. Neki totalni narodnjak u Valjevu ne bi tamo prodao ni dve karte. To ne znači da tamo prolaze samo džezeri, ali ortodoksni narodnjaci ne prolaze. Valjevo još nije svarilo tu muziku.

Svog sugrađanina Željka Joksimovića ne poznaje, davno je otišao iz grada, ali poznaje njegovu bivšu ženu. Ni najčuvenijeg vampira Savu, poreklom iz Valjeva, nije nikad srela iako je kao dete često boravila na njegovoj vodenici.

– Nikad se nije pojavio, pravi je partibrejker.

Pošto se već pokazala kao zahvalni učesnik rijaliti programa, i dalje joj stižu pozivi.

– Bilo bi glupo da budem poznata kao rijaliti ličnost i da ljudi zaborave čime se u stvari bavim. Volela bih da idem u „Survajver”, ali oni ne biraju ličnosti koje su već bile u nekom rijalitiju, pa mislim da me tamo nećete gledati.

Od naše lepe domaćice oprostili smo se ne popivši kafu do kraja. Crni napitak bio je sušta suprotnost vrućoj i strasnoj pevačici.

izvor: Puls

Indira Radić: Borim se za "Mariju" kao gejevi za svoja prava!

Indira Radić i Marina Perazić pričale su u emisiji “Exkluziv” koliko im znači titula „Gej ikone“ i kakav je njihov stav prema gej populaciji.

– Znam da već godinama gej populacija voli to što ja radim i uvek smo lepo sarađivali – rekla je Marina dok je Indira objasnila zašto se oseća kao neko iz gej populacije koji se bori za svoja prava:

– Ja sa pesmom ‘Marija’ vodim borbu jer je pesma čim se pojavila razapeta na krst, borim se da pokažem njenu vrednost kao što se gejevi bore za svoja prava – napravila je Indira paralelu.

Žene su im prilazile ali one su vrlo jasno davale do znanja da nisu zainteresovane:

– Dešavalo mi se, ali sam vrlo obazriva u tim slučajevima, pitaju me da li sam ja zaista strejt, objasnim da jesam ali da to nije prepreka da se družimo – rekla je Marina.

S obzirom na to da su obe majke odgovorile su i kako bi reagovale ako im dete saopšti da je homoseksualac:

– Vrlo sam liberalna i ne bih imala ništa protiv – rekla je Indira, a Marina je saopštila da njene ćerke za sada ne pokazuju takve tendencije ali u slučaju da je tako, podržala bi ih.

izvor: www.FOLKOTEKA.org

Intervju Mile Kitić: Rasprodat sam četiri meseca unapred!

Mile Kitić (60) već zna šta će raditi kada jednog dana okači mikrofon o klin. Napraviće kuću sa bazenom na Avali gde će dočekati starost, a već sada ima planove i da otvori TV stanicu.

– Imam ponudu da otvorim televiziju, pa ozbiljno razmišljam o tome. Ne znam još koliko ću pevati, a pošto ne znam da pravim zgrade, niti umem da se bavim drugim poslom osim pevanjem, moram da razmišljam šta ćemo žena i ja raditi kad prestanemo da pevamo? Trebalo bi nečim da se bavimo, ali nečim što je nama blisko. Znam da je to vrlo rizičan potez, danas svi otvaraju televizije, pa propadaju, veliki su i troškovi, zato sam angažovao ljude da se raspitaju oko svega, da sve stave na papir, pa ću videti. Ništa još nije definitivno, ali ideja postoji.

Da li bi to bila muzička televizija?
– Pa da i ne, bar onako kako ja zamišljam. Opet bih našao ljude da to sve smisle. Neće biti informativnih i sličnih emisija. Možda će biti neke fine muzičke reportaže i emisije, ili nešto interesantno iz sporta. Ja sam zamislio da bude kao Pink kada je počeo da emituje program, na primer sa emisijom A što ne bi moglo. Koliko god to delovalo kako neki kažu seljački, to je bilo gledano. Ljudi vole takve emisije, javljaju se u program i naručuju pesme.

Pošto razmišljate – šta posle pevanja, da li to znači da imate manje posla?
– Nemam problem sa nedostatkom posla, već ne mogu sve da postignem. Mnogo ljudi me traži, ljute se kad ne mogu da dođem… U principu, imam po tri-četiri meseca unapred zakazane nastupe u jedno 40 diskoteka po Evropi u kojima pevam. Ljudi me traže, jer pošteno i dobro odradim posao. Ima kolega koji ne odrade dovoljno dobro i narod za to zna. Ako jednom ili dva puta zatajiš, više te neće zvati. Ključ uspeha je da se uvek pošteno odužim publici, ne štedim se. Gazda jednog kluba nedavno mi je rekao da neke moje kolege ne otpevaju za godinu dana koliko sam ja to veče pevao.

Da li je teško danas snimiti album?
– Godinu dana sam birao pesme za CD. Mislim da sam odabrao one koje mi najviše odgovaraju. Nekom se nešto sviđa, nekom ne. Vrlo je teško jer se tržište podelilo. Čovek mora da zna šta hoće. Ogromna je ta praznina između komercijale i tog nekog kvaliteta. Opredelio sam se za čistu komercijalu i za deset poslednjih godina bolje sam prošao nego svih ostalih godina. Imam te godine da ne treba da se nešto dokazujem. Pustim niz vodu da ide, pa nek ide.

Mislite li da su tekstopisci malo zatajili?
– Poenta je pogoditi ciljnu grupu, šta kome treba. Možeš da odabereš kvalitetnu pesmu kao na primer „Ivanova korita“ i ona će trajati i privući će nešto stariju publiku. Ali, ako hoćeš mlađu publiku onda snimiš komercijalu. Meni je Marina napisala pesme po meri. Jeste da je oskudica dobrih pesama. U sve novo što kreneš je pomalo opasno i koliko god doživiš pohvala, toliko će biti i negativnih komentara.

Pesma i spot „Paklene godine“ doživeli su kritike, navodno propagirate nasilje u njima.
– To je obrada pesme francuskih repera. Čuo sam je u taksiju u Nemačkoj i moja supruga je taksistu pitala ko je peva, ali on nije znao da kaže. Kad smo došli kući, Marta je celu noć tražila na internetu i našla je. Marina je napisala odličan tekst i meni se pesma mnogo svidela. Spot je izazvao različite komentare, kao Mile promoviše nasilje. Međutim, pogrešno su je protumačili i ova pesma ima jednu finu poruku svim ženama kako treba da se ponašaju. Gledao sam nedavno neku emisiju i šokirao me podatak da je sve više nasilja u porodici, da je svaka treća, četvrta žena doživela maltretiranje u porodici, da se zlostavljaju deca. To je strašno i to treba zaustaviti. U pesmi i spotu se ne pojavljujem kao nasilnik, već kao savetnik. Nije to neka hitovska pesma, ali skreće pažnju.

Kako reagujete na tračeve koji kruže o vama?
– Ma tu ima svega. Ima mnogo stvari koje se nameste i to valjda tako mora. Mene takav glas prati, stalno kruže neki tračevi o meni, te juri neke sojke, tamo-vamo. Priznajem nisam ja neki svetac, to je tačno. Ali, sve je to deo posla. Međutim, izuzetno poštujem familiju, i svoju suprugu i nikad ne bih napravio neke velike gluposti.

A kako Marta reaguje na sve to?
– Nemamo mi problema te vrste. Ona mi za mnoge stvari i sugeriše. Nedavno je bila emisija Paparaco potera i snimljena je proslava mog rođendana, ali reakciju je izazvala ona druga strana priče, kad ja neku žensku vodim u hotel. Bilo je reakcija, te sram ga bilo, pa žena, dete. Međutim, sve je to normalno i deo šou biznisa.

Igrate tenis. Da li ste odigrali meč sa Novakom Đokovićem?
– Sa Novakom se viđam i znam ga još dok je bio mali, i on je divan dečko, ali nismo ukrstili rekete. Igrao sam sa njegovim ocem.

Planirate da se preselite na Avalu?
– Planiram da kupim veliki plac na Avali i da jednog dana gore živim. San mi je da napravim američku prizemnu kuću sa bazenom i tu dočekam starost. Avala nije daleko od grada. Odrastao sam u jednom selu u Bosni i grad mi pomalo smeta. U Knez Mihailovoj ulici nisam bio tri godine. Da li ću pevati dve, tri, deset ili ne znam koliko još godina ne znam, ali sam siguran da ću se preseliti na Avalu, a sigurno će i Marta sa mnom. Ćerka kad poraste neka odabere da li će da živi u gradu, da studira u Milanu ili nekoj drugoj metropoli. To je njena stvar.

izvor: www.FOLKOTEKA.org

Deniz Musić: Brena me je "gurnula", a Peca će me "izvući" na vrh estrade

Na njegovom prvijencu, koji je u završnoj fazi, naći će se deset pjesama od kojih šest u pop verziji i četiti narodnjaka

Novo ime na bh. muzičkoj sceni definitivno će pomrsiti poredak najboljih. Oni koji su čuli Deniza Musića znaju o čemu se radi. A da se zaista radi o talentovanom pjevaču potvrđuje nam i njegova saradnja sa Fahrudinom Pecikozom Pecom, koji u potpunosti stoji iza ovog 27-godišnjeg mladića, te će se na njegovom prvijencu naći kao kompletan autor i producent.

Deniz iza sebe ima snimljen već jedan singl „Balada o propalom carstvu“. To mu je otvorilo vrata u estradni svijet i pokazalo put do Pece, jer je od onog momenta kada se odlučio baviti muzikom uvidio da ima isti muzički ukus kao i on, te je želio da nekad rade skupa. No, ni sanjao nije da će mu se želje tako brzo ostvariti.

Njegov prvijenac ulazi u završnu fazu. Iako su pjesme gotove još nemaju naziv albuma, niti je mladi pjevač još odlučio s kojom pjesmom će najaviti svoj album. Ono što je bitno pjesme su rađene namjenski, a u njima će se pronaći svako. Pored šest pop numera rađenih u studiju Mahira Sarihodžića, Deniz će se publici predstaviti i sa četiri narodne pjesme. Naglašava da nije riječ o turbo folku i onim „džigera pjesmama“ već o lijepim narodnim koje nas vraćaju u davne 70-te, i one note Tome Zdravkovića. Te pjesme „ukrasio“ je Đeronimo, a svoj „miris“ dodao je i Nihad Voloder.

Na njegovom albumu neće se naći nijedan duet, ali Deniz ipak ovih dana radi na jednoj takvoj pjesmi.

Pošto mu je, kaže, Peca „zaprijetio“ da ne otkriva ništa o tome a naročito ime partnera, i mi smo ostali uskraćeni za ovu informaciju. Kazao nam je da zaljubljen, kako u ovu tako i u sve pjesme koje je za njega uradio njegov producent.

Iako je Deniz rođen, odrastao i danas živi u Njemačkoj muzičku karijeru nikada nije mislio ostvariti pod tim nebom. Njegov otac Tuzlak i majka Bišćanka nikad nisu dozvolili da on i njegova sestra zaborave ko su i odakle su. Odrastao je uz našu muziku, tako da ni u jednom momentu nije bilo dvojbe na kojem jeziku će da pjeva. U njihovoj kući slušao se sevdah, tako da ne čudi što su od svih pjevača Denis izdvaja Safeta Isovića. No, po tehnici i stilu pjevanja voli Šabana Šaulića i Predraga Gojkovića Cuneta.

Ipak na pitanje s kim bi najviše volio zapjevati nisu bili ni Šaban ni Cune, već Vesna Zmijanac i Haris Džinović.

Sa Lepom Brenom imao je čast zapjevati. Naime, ona je i glavni krivac što se Deniz uhvatio mikrofona. Naime, njegovi tinejdžerski dani bili su u znaku mode. Deniz je krenuo manekenskim vodama, gdje mu se nazirala blistava karijera. U jednom našem klubu u Njemačkoj, 2005. godine organizovao se izbor Miss i Mistera, gdje je glavnu nagradu i titulu najljepšeg odnio upravo naš sagovornik. Tada mu je pripala čast da zapjeva sa Brenom.

– Brena mi je prišla i pitala da li znam riječi pjesme „Čik pogodi“. Na moj potvrdan odgovor kazala je „super, ti samo otvaraj usta a klavijaturista će pjevati“. Međutim, na bini sam se odvažio i pustio glas. Ona je ostala iznenađena i klavijaturisti dala znak da ne mora pjevati. Nakon toga mi je rekla da posjedujem pravi talenat i da bi bilo šteta da ne krenem tim vodama. A pošto Brena nije bilo ko, poslušao sam je i krenuo na školovanje glasa i upisao studij solo pjevanja – kazao nam je Deniz šaljivo dodajući da ga je Brena gurnula u muzički svijet a Peca će da podići na vrh.

On od svoje desete godine svira klavir ali se može pohvaliti i da je sa svojih devet godina glumio u mjuziklima tako da muzičkog obrazovanja nije manjkalo.

Danas je mnogo jednostavniji način zaploviti estradnim vodama kroz rialiti šou. Jesi li razmišljao prije poznanstva sa Pecom da se prijaviš na neki?

– Ne. Nemam tog takmičarskog duha u sebi. A s druge strane mislim da ovako postavljam „jače temelje“, jer mnogi učesnici rialitija žive trenutnu slavu, šou se završi i njih nigdje nema.

A ti vjeruješ da ćeš opstati?

– Naravno. Prije svega imam super ekipu oko sebe, a smatram da posjedujem talenat, koje je najbitniji. Ti i bez dara možeš „ubosti“ hit i te godine „razvaljivati“, ali ako nemaš muzičku obrazovanost sutra te nema nigdje.

Ukoliko bi ovim albumom doživio veliki uspjeh, te to od tebe zahtjevalo da preseliš u Bosnu, da li bi to učinio?

– Ušao sam u ove vode i daću sve od sebe da posao odradim što kvalitetnije i profesionalnije. Pa ako to bude značilo da moram preseliti to ću i učiniti, ali iskreno nerado bih došao da živim ovdje iako Bosnu i Sarajevo volim svim srcem.

Iako si tek zagazio u estradne vode, kako gledaš na trenutnu situaciju na toj sceni?

– Mislim da su ovdje poremećene vrijednosti. „Para vrti gdje burgija neće“, pa tako i ovdje ko ima novac taj i radi, onaj ko nema, unatoč velikom talentu „cupka“ pomalo sa strane. Na zapadu to baš i nije tako, pa vjerujem da će se i kod nas iskristalisati ova situacija.

Kroz manekenstvo naučio si da si uvijek tip-top. Misliš li da i u ovom poslu izgled ima važnu ulogu?

– Naravno, i ne samo u javnim poslovima već uopšte u životu. Ljudi nas drugačije gledaju i doživljavaju ako vodimo računa o sebi jer samim tim ni prema poslu se ne ponašaš traljavo.

Ono što je neminovno, s većim uspjehom imat ćeš i više obožavateljki. Kako će tvoja djevojka reagovati na to?

– Moja djevojka je veoma razumna osoba i siguran sam da s te strane neće biti problema. Bitno je da nas dvoje imamo dobru osnovu veze, da se iskreno volimo tako da će sve funkcionisati kako treba.

Ona je Njemica?

– Ne. Bosanka ali živi u Norveškoj.

Intervju: Nikola Čuturilo Čutura: Iluzija bunta

Jedan od najpoznatijih domaćih gitarista i kantautora, , posle duže pauze objavio je novi studijski album

– „Tu i sad“ je autorski album, a u ova vremena to je granično-incidentan poduhvat. Pošto vreme ne mogu da biram, a drugačije ne znam, ostaje mi da se i dalje borim za ono u šta verujem, onako kako znam – kaže Nikola Čuturilo u intervjuu.

Na novom albumu sarađujete sa velikim imenima našeg roka – Borom Đorđevićem, braćom Jelić i Džindžerom Božinovićem – ali ste obradili i sopstveni hit „Voli me“. Da li je sve ovo neki beg u bolju prošlost?

– Oni su legende i njihova imena su sama po sebi institucije, ali nema govora o begu u prošlost, jer u to ne verujem. Naša saradnja je više omaž jednom vremenu. Ovo što smo snimili korespondira s ovim trenutkom, kao što, uostalom, i sam naslov albuma kaže. U svakom slučaju, čast mi je i zadovoljstvo da su takvi ljudi prihvatili da budu deo ove priče, jer su mi bili uzori, od njih sam učio, a kasnije sa njima svirao i za njih pisao.

Koliko je hrabrosti trebalo da svojevremeno napustite „Riblju čorbu“ i započnete solo karijeru?

– Da je lako napustiti bend takvog kalibra, naravno da nije, ali ja sam samo poslušao sebe i svoje snove. Nikada se nisam pokajao zbog toga, a vreme provedeno u „Čorbi“ zauvek je u mom srcu.

Dugo ste živeli u Londonu, da li ste uspevali da se tamo bavite muzikom i da li ste se ikada pokajali zbog povratka u Srbiju?

– London je nezamenjivo iskustvo. Svirao sam u klubovima sa mnogo bendova. U Srbiju sam se vratio, jer sam se jako uželeo kuće i prijatelja, a, naravno, goreo sam od želje da opet sviram i stvaram svoju autorsku muziku. Nezamenjiv je osećaj kad ti u ruke stigne novi, tek objavljeni album, kao što je u mom slučaju još uvek vrući „Tu i sad“. Tu se ništa nije promenilo. Da li u Srbiji može i mora da bude mnogo bolje? Naravno da mora. Da li sam se pokajao zbog povratka? Ma, nema šanse.

Rokenrol je uvek važio za simbol bunta, kako vidite ulogu roka danas u našoj zemlji?

– Sve je mutno i sve je za dnevnu upotrebu. Već sutradan sve se zaboravlja. Gde to idemo? Prirodno je da se čovek buni ako ima razloga za to, a ima ih na pretek. Ipak, tu su licemeri svih boja, zagledani samo u sopstveno koristoljublje. Oni svakodnevno, od slučaja do slučaja, stvaraju iluziju da bunta ima. U stvari, niko ne gleda dalje od prsta i nije spreman da se suoči sa istinom da je suština problema u svakom od nas.

• Narodnjaci unakaženi

„Rimtutituki“ je početkom devedesetih pevao „Nećemo da pobedi narodna muzika“. Da li je po vašem mišljenju ona pobedila 20 godina kasnije?

– Narodnjaci nisu pobedili, oni su zapravo unakaženi mnogo više nego rokeri, jer ovo što se još čuje jeste nakaza muzike i nema veze sa narodnjacima. To je nešto što nazivaju i pop muzikom, a u stvari radi se o surogatu svega i ničega. Ne bih se na to ni osvrtao da to ne ostavlja katastrofalne posledice na estetiku i poimanje sveta onih najmlađih, koji su izloženi takvom teroru.